Na "Šta znači sigurica?" odgovara trezven pogled na strategije. Strategija klađenja obećava red tamo gde vlada slučaj, a u kladionici se mnogo priča o sistemima koji uvek dobijaju. Istina je skromnija: dobra strategija ne menja maržu kladionice, ali drži ulog pod kontrolom i odluke čini proverljivim. Pregled pokazuje granice strategije, put do sopstvenog plana i razlog da se obećanja o sigurnoj zaradi ne shvate ozbiljno.
Kako napraviti strategiju klađenja? Prvo se odredi mesečni iznos koji igrač može da izgubi bez posledica, pa se od njega računa ulog po tiketu. Posle toga dolaze lige i sportovi koje igrač stvarno prati, jer poznavanje timova vredi više od slučajnih kombinacija. Sledi izbor opklade: kod pojedinačnih parova i kratkih tiketa marža je manja nego kod dugih kombinacija. Na kraju se svaki tiket beleži sa kvotom, ulogom i ishodom, a posle mesec dana plan se proverava prema brojkama.
Šta znači sigurica? U žargonu kladionica to je tiket ili par za koji se tvrdi da ne može da padne, obično uz nisku kvotu ili „dojavu“ o nameštenoj utakmici. Sigurica je mit: i favorit sa kvotom 1,20 po samoj kvoti gubi otprilike svaki šesti put, a spajanje više takvih parova rizik samo umnožava. Plaćene dojave i „nameštene“ utakmice po pravilu su prevara, dok je učešće u nameštanju krivično delo. Sigurnija od svake sigurice je granica uloga koju igrač ne prelazi.
Fiksan ulog drži troškove u okviru budžeta i sprečava impulsivne skokove, a evidencija sa istim ulogom jasnije pokazuje šta radi, a šta ne.
Marža ostaje u svakoj kvoti, pa jurenje gubitka samo povećava trošak. Realan cilj za većinu igrača je zabava sa unapred određenim troškom.
Ne postoji. Favorit sa kvotom 1,20 po samoj kvoti gubi otprilike svaki šesti put, a plaćene dojave o nameštenim utakmicama su po pravilu prevara.
Pojedinačne opklade i kraći tiketi imaju manju maržu, dok se kod dugih kombinacija marža svakog para gomila na istom ulogu.