На "Шта значи сигурица?" одговара трезвен поглед на стратегије. Стратегија клађења обећава ред тамо где влада случај, а у кладионици се много прича о системима који увек добијају. Истина је скромнија: добра стратегија не мења маржу кладионице, али држи улог под контролом и одлуке чини проверљивим. Преглед показује границе стратегије, пут до сопственог плана и разлог да се обећања о сигурној заради не схвате озбиљно.
Како направити стратегију клађења? Прво се одреди месечни износ који играч може да изгуби без последица, па се од њега рачуна улог по тикету. После тога долазе лиге и спортови које играч стварно прати, јер познавање тимова вреди више од случајних комбинација. Следи избор опкладе: код појединачних парова и кратких тикета маржа је мања него код дугих комбинација. На крају се сваки тикет бележи са квотом, улогом и исходом, а после месец дана план се проверава према бројкама.
Шта значи сигурица? У жаргону кладионица то је тикет или пар за који се тврди да не може да падне, обично уз ниску квоту или „дојаву“ о намештеној утакмици. Сигурица је мит: и фаворит са квотом 1,20 по самој квоти губи отприлике сваки шести пут, а спајање више таквих парова ризик само умножава. Плаћене дојаве и „намештене“ утакмице по правилу су превара, док је учешће у намештању кривично дело. Сигурнија од сваке сигурице је граница улога коју играч не прелази.
Фиксан улог држи трошкове у оквиру буџета и спречава импулсивне скокове, а евиденција са истим улогом јасније показује шта ради, а шта не.
Маржа остаје у свакој квоти, па јурење губитка само повећава трошак. Реалан циљ за већину играча је забава са унапред одређеним трошком.
Не постоји. Фаворит са квотом 1,20 по самој квоти губи отприлике сваки шести пут, а плаћене дојаве о намештеним утакмицама су по правилу превара.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.