Појам "стратегија клађења" тражи трезвен поглед на стратегије. Од стратегије се очекује ред у игри случаја, а по кладионицама круже приче о системима који никад не губе. Стварност је скромнија: стратегија не брише маржу, али улог држи у границама, а одлуке чини мерљивим. Овај преглед објашњава шта стратегија може, а шта не може, како се прави сопствени план и зашто обећања о сигурној заради не треба схватити озбиљно.
Стратегија клађења на голове често се помиње међу српским играчима, пошто се укупан број голова и опклада да оба тима дају гол налазе на скоро сваком фудбалском тикету. Таква стратегија полази од података: просек постигнутих и примљених голова, форма у последњих неколико кола, повреде нападача и услови утакмице. Бројке помажу да се процени вероватноћа, али кладионица има исте податке и квоту је већ поставила према њима. Предност се зато тражи само тамо где играч зна нешто што квота још није урачунала.
Како направити стратегију клађења? Прво се одреди месечни износ који играч може да изгуби без последица, па се од њега рачуна улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Трећи корак је врста опкладе: појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу од дугих комбинација. Сваки тикет се записује са квотом, улогом и исходом, па се после месец дана план мери бројкама.
Стратегија клађења чини скуп правила која играч зада пре првог тикета: такмичења на која се клади, врсте опклада, висина улога и тренутак када престаје. Да ли стратегије клађења функционишу одређује оно што се од њих тражи. Ниједна не мења опкладу са негативним очекивањем у добитну, јер је маржа уграђена у сваку квоту. Оно што стратегија стварно даје јесте дисциплина: мање импулсивних тикета, улози у оквиру буџета и евиденција на основу које се види шта ради, а шта не.
После месец дана, према бројкама из евиденције. Тада се види које лиге и врсте опклада доносе резултат, а које само трошак.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.
Пауза прекида импулсивне тикете и даје време да се план упореди са евиденцијом пре него што се настави са истим улогом.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Само оне које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација из целе понуде.