Pitanje "Kako zaraditi na kladionici?" traži trezven pogled na strategije. Od strategije se očekuje red u igri slučaja, a po kladionicama kruže priče o sistemima koji nikad ne gube. Stvarnost je skromnija: strategija ne briše maržu, ali ulog drži u granicama, a odluke čini merljivim. Pregled pokazuje granice strategije, put do sopstvenog plana i razlog da se obećanja o sigurnoj zaradi ne shvate ozbiljno.
Strategija klađenja čini skup pravila koja igrač zada pre prvog tiketa: na koja takmičenja se kladi, koje vrste opklada bira, koliki je ulog i kada staje. Da li strategije klađenja funkcionišu određuje ono što se od njih traži. Nijedna ne menja opkladu sa negativnim očekivanjem u dobitnu, jer je marža ugrađena u svaku kvotu. Ono što strategija stvarno daje jeste disciplina: manje impulsivnih tiketa, ulozi u okviru budžeta i evidencija na osnovu koje se vidi šta radi, a šta ne.
Kako pobediti kladionicu? Na duži rok to uspeva malom broju igrača, i to onima koji traže greške u kvotama, drže stroge evidencije i prihvataju da će im kladionica ograničiti nalog ako stalno dobijaju. Kako zaraditi na kladionici ne zavisi od trika, nego od tačnosti procene i visine marže: kad igrač procenjuje isto kao kladionica, marža sa svakog tiketa uzima deo uloga. Većini igrača realan cilj je zabava sa unapred zadatim troškom, a ne zarada, i bez vraćanja izgubljenog.
Strategija klađenja na golove često se pominje među srpskim igračima, pošto se ukupan broj golova i opklada da oba tima daju gol nalaze na skoro svakom fudbalskom tiketu. Takva strategija polazi od podataka: prosek postignutih i primljenih golova, forma u poslednjih nekoliko kola, povrede napadača i uslovi utakmice. Brojke pomažu da se proceni verovatnoća, ali kladionica ima iste podatke i kvotu je već postavila prema njima. Prednost se zato traži samo tamo gde igrač zna nešto što kvota još nije uračunala.
Posle mesec dana, prema brojkama iz evidencije. Tada se vidi koje lige i vrste opklada donose rezultat, a koje samo trošak.
Ne postoji. Favorit sa kvotom 1,20 po samoj kvoti gubi otprilike svaki šesti put, a plaćene dojave o nameštenim utakmicama su po pravilu prevara.
Samo one koje igrač zaista prati, jer znanje o timovima vredi više od nasumičnih kombinacija iz cele ponude.
Fiksan ulog drži troškove u okviru budžeta i sprečava impulsivne skokove, a evidencija sa istim ulogom jasnije pokazuje šta radi, a šta ne.